НАРОЧИТО РАЊИВО ЈУДЕО-ХРИШЋАНСТВО.

НАРОЧИТО РАЊИВО ЈУДЕО-ХРИШЋАНСТВО.

Postby The Night Bird on 08 Jun 2010, 01:35

Уколико желимо да спасемо Белу расу од лудачке дилеме у којој се налази, постоје два основна питања која морамо поставити:
а) Какав је став просечног белог човека према хришћанству данас?
б) Да ли после 2000 година хришћанства можемо размишљање белог човек вратити разуму и разложности?

Хајде да кренемо од првог питања.
Сви знамо да је хришћанство разорило Римско царство и уништило га. После пада Римског царства уследило је хиљадугодишње Мрачно доба, у коме су наука и напредак стагнирали, али је хистерија, коју су ширили Јевреји, о “спасу душа за Христа” достигла свој врхунац. У периоду Ренесансе, Бела раса је почела да се враћа разуму и пажљивије да се односи према природи и њеним законима. Видимо да је у овом добу дошло до повећаног интересовања за науке и до невиђеног процвата уметности. Период Ренесансе можемо сматрати за рађање нове ере у којој је бели човек поново почео да проналази свој идентитет. Још од тог доба, хришћанство је, са успонима и падовима, почело да губи тло. Услед драматичног продора научних сазнања у последњих сто година, хришћанство је, у очима већине белог народа, изгубило кредибилитет.
Иако већина људи не верује у хришћанска учења, утицај још увек постоји и већина њих сматра их “добром” религијом. И поред тога што је не упражњавају, верују да је она заснована на високим идеалима и сматрају је добром за “човечанство”. Када пажљивије анализирамо ставове о јудео-хришћанству, налазимо да, за осам од десет људи, оно нема великог значаја. И поред тога што не верују у њега, нити га заиста разумеју, људи га не одбацују. Очито да је просечан бели човек једноставно збуњен хришћанством.
Нема појаве у историји која је толико збунила, поколебала и разорила мишљење белог човека, као што је то учинило хришћанство.
Тако је као када би ђаку, који почиње да учи математику, дали погрешну таблицу множења – два пута три је седамдесет, три пута пет је девет итд. Сваки напредак оваквог ђака у математици не може бити успешан, све док се не врати у стварност и правилно научи ове основе.
Исто важи и за белог човека индоктирнираног хришћанством. Све док се не спасе идиотских, самоубиствених идеја, као што су “воли своје непријатеље”, “не суди”, “продај све што имаш“, биће у канџама својих непријатеља.
Чак и припадници оргазнизованих цркава, било да редовно иду у цркву или не, нису сигурни у шта верују. Када су неке људе питали: “Да ли заиста верујете у учење које је Христ изнео у Беседи на гори”?, они нису знали шта је тачно Христос рекао. Када им је сећање освежено и када су упитани да ли верују у “окретање другог образа”, у “воли свог непријатеља”, у “продај све и дај сиротињи”, у “не опири се злу”, у “не суди”, већина њих је одговорила да не верује, не схватајући да је то, у исто време, круцијални део и суштина хришћанства и такозваног “Новог учења”. Ако не верују у то, онда не верују ни у хришћанство.
Многи Американци одбијају да иду у црку, али, ипак, осећају да је Америка хришћанска нација и ту су у праву. Многи људи који иду у цркву ужасно се досађују пред увек истим службама које се рецитију и бескрајном гомилом безначајних тврдњи које се врте у круг. Међутим, они се из недеље у недељу враћају, свечано обучени и слушају ове глупости. Када се то све заврши, осећају да су испунили своју недељну дужност и касније врло мало после о томе размишљају. Само неколицина се упита у шта заиста верују, какво је значење хришћанског учења и шта им оно значи, односно шта оно значи за Белу расу уопште. Већини људи није стало, а одлазак у цркву је само формална обавеза коју испуњавају, мислећи како су тиме учинили добро дело.
Може се категорички тврдити да ниједан од такозваних хришћана не верује у учење које је, наводно, поставио јеврејин Христос. Када би веровали, они би у најкраћем року уништили себе, своју породицу и своју нацију. Дакле, иако већина људи који одлазе у цркву лицемерно играју своју улогу и претварају се да су хришћански верници, они то у ствари нису. Чак ни сами проповедници нити верују, нити се држе самоубилачких учења изложених у Беседи на гори. У ствари, за проповеднике у целини могло би се рећи да су вероватно највећи лицемери међу људима. Јасно је да ће они, докгод добијају плате и бесплатно становање од свога јата, бити последњи који ће све продати и дати сиромасима. Док проповедају да је “благослов у давању а не у примању”, њихова рука је прва која је испружена и стално вас тера да дајете, дајете, дајете и дајете још више.
Упркос томе што је Јеврејин, упорно, последњих 2000 година, усађивао ове самоубилачке идеје Белој раси, запрепашћује колико је лако, када се ове идеје испробају и испитају, вратити ове залуђене и индоктриниране људе натраг у живот и реалност. Хиљаде сати је било потребно да се мозак загади и индоктринира, а довољно је неколико недеља, понекад и свега неколико сати да све буде избрисано.
Због тога је дужност сваког лојалног припадника Беле расе да разговара са браћом и сестрама, да их врати разуму и реалности, да их опамети, ослободи и поврати од јеврејских заврзлама, којима су били тако бесконачно подређени. У оваквим стварима најјачи утицај има изговорена реч. То је начин, уз остале видове пропаганде и просветљења, којим Бела раса може бити враћена на прави курс и посвећена ширењу, напретку и увећању своје врсте. На тај начин, Бела раса може бити враћена дужности, обавези и сврси ради које ју је природа, у својој бескрајној мудрости, и створила.

* * *

Да пређемо сада на друго питање, односно да ли после 2000 година јудео-хришћанства размишљање белог човека може да се врати памети и разуму?
Уколико погледамо скорију историју и испитамо болесно, умируће стање хришћанства данас, одговор је, свакако, да можемо исправити начин размишљања белог човека. У ствари, то је наша главна битка – исправљање начина размишљања белог човека.
У расправи са нашом белом браћом, о неопходности да се ујединимо и створимо заједнички фронт против Јевреја и обојених раса, најупорнији аргумент који се увек појави је – “Оно што кажеш је истина, али, да ли можеш натерати беле људе да саслушају такву врсту идеја?” Обесхрабрује што се ово увек потеже, а није случајно зашто се стално користи тај аргумент. То је још један од оних погрешних аргумента које шири јеврејска пропаганда. Намера Јеврејима је следећа: ако натерате људе да размишљају да ли је ваша идеја вредна, онда је безнадежно настављати са њом (јер вас нико неће слушати), јер ћете тада бити обесхрабрени па ћете напустити борбу.
Ми пре свега, морамо да покажемо шта је ова идеја. Она је јеврејска дефетистичка пропаганда. Друго, неопходно је да људи слушају о нашој новој динамичној религији. То је ствар упорности, организације и пропаганде. Када је Хитлер преузео огроман посао да преоријентише мишљење немачког народа раних двадесетих година, проблеми с којима се суочио били су слични онима са којима се данас суочава борац за опстанак белих у Америци. Немачки народ је у то време био потпуно слуђен јеврејском пропагандом. Размишљали су на дефетистички начин. Били су потпуно преплављени комунистичким, либералним и јеврејским идејама марксизма и самоуништења. Ипак, када је једном пропаганда агресивно кренула и када се коначно организовала политичка партија са чврстим циљевима и програмом, немачки народ је слушао. Не само да су слушали већ су се и сјатили око заставе своје земље и своје расе, ујединивши се као никада до тада.
Када су Немци једном схватили вредност своје расе и када је непријатељ био јасно препознат, постали су јединственији више од било ког другог сегмента Беле расе, или белог народа, икада у историји. Када је дошао најважнији испит, борили су се као тигрови. Борили су се енергичније и храбрије од било које расе или нације до тада. Чињеница да су Јевреји, уз помоћ лажљиве пропаганде, били у стању да организују огромну масу белих народа да, заједничким напором, сруше Немачку, земљу величине Тексаса, није утицала натај херојски излив храбрости и јунаштва. Остаје истина да је било могуће окупити и ујединити Белу расу у Немачкој, променити њихову философију јеврејско-марксистичких догми у философију расног јединства и опстанка.
То исто могуће је урадити данас, овде у Америци.
Треба да се сетимо да је то учињено и раније, да је за мање од десет година мишљење немачког народа успело да се издигне из мочваре јеврејско-марксистичке философије очаја и самоубиства до пуног самопуздања, херојства, одлучности и конструктивног програма за опстанак.
Лекција коју морамо научити је: упорност и посвећеност. Када се сетимо како су се Јевреји суочили са неописиво тешким проблемом, када су пре 2000 година морали да се боре са свемоћном Римском империјом и продали јој непривлачне, глупе, самоуништавајуће идеје, садржане у хришћанству, онда је сигурно да морамо имати више поуздања у сопствену способност да поново научимо наше људе да мисле разложно како би се сачували. Свакако су се Јевреји суочили са тешкоћама да би продали такво ђубре Римљанима. Но, упорношћу, агресивношћу, способношћу и ђаволски спретном пропагандом, они су натерали Римљане да прихвате њихове отровне идеје. Требало им је више од 500 година да то учине. Сви знамо да је то условило пад Римског Царства. Данас ће бити много лакше, ако будемо иоле упорни, предани и агресивни у ширењу оригиналног програма за опстанак Беле расе. Потребно је само да укажемо на очигледни идиотизам идеја које су нам наметнуте бескрупулозном јеврејском завером. Практично, сав наш проблем је да исправимо начин мишљења белог човека. Само треба указати на очигледно.
Све је то ствар упорности, убеђење, бриге и посвећености. Доћи ће време када ћемо ми, припадници Беле расе, бити притерани уза зид и када ћемо се борити за сопствени опстанак. Нема сумње да ће бели народи тада радо прихватити програм који ће их спасти од уништења. Било би боље и лакше када бисмо се одмах мотивисали да исправимо начин размишљања белог човека и активно се укључили у политички и философски програм за промовисање сопствених интереса, сопствене расе и обезбедили опстанак и добробит, сада!
Искрено, главни проблем, са којим се суочавамо, није победа над Јеврејима и црнцима. То ће бити лако, чим будемо решили проблем број један, промену размишљања белог човека. То је најпречи задатак и томе је посвећена ова књига. Чим се одомаћи у америчким домовима, можемо сматрати да је моћ јеврејске завере заувек скршена.
The Night Bird
 
Posts: 90
Joined: 04 Oct 2009, 22:33
Location: Serbia

Re: НАРОЧИТО РАЊИВО ЈУДЕО-ХРИШЋАНСТВО.

Postby maximianvs on 08 Jun 2010, 03:45

ovo je ako se ne varam iz jedne od najvelicanstvenijih knjiga ikada izdatih
iz Vecne Religije Prirode
religije koja je povecena opstanku, napredku i prosirenju bele rase.... i to samo bele rase,
kao nejplemenitije kreacije prirode na planeti zemlji
ko do ada nije procitao ovo stivo.... neka ga ne propusti... jer to je knjiga koja se prepricava, i koja se cuva pod jastukom
Srbija Srbima,
Samo Srbima,
i Svim Srbima
____________________
posto se situacija oko naseg radija toliko puta menjala... pogledajte zadnje postove u vezi sa radijom i nacicete linkove ka radiju...
viewtopic.php?f=24&t=2182&start=30
User avatar
maximianvs
 
Posts: 6909
Joined: 01 Dec 2005, 23:57


Return to Obicaji i Verovanja

Who is online

Users browsing this forum: Google [Bot] and 2 guests